Тридесет година након рата, у Источној Илиџи немамо вртић, немамо адекватно игралиште за дјецу, немамо средњошколски центар.

Зато постављам питање начелнику Божовићу: за кога живимо и радимо ако не за нашу дјецу?

И поред досадашњег неслагања локалне власти и Владе Републике Српске, пронашли смо начин да, за почетак, ријешимо питање вртића. Али ту нећемо стати. Морамо радити и на рјешавању осталих проблема који су важни за нашу дјецу и њихову будућност.

Не смијемо се дијелити када су у питању интереси грађана. Локална власт, ко год је чинио, нема право да због политичких сукоба затвара врата сарадњи са Владом Републике Српске.

Интерес народа и наше дјеце мора бити изнад сваке политике.