Рамиз Салкић је пропали политичар којем ни филм који продаје дијаспори не може помоћи јер је Бошњацима у Републици Српској доста оних који живе у Федерацији а преко њихових плећа покушавају лагодно да живе берући бенефите из буџета Републике Српске. Зато се окренуо дијаспори не би ли на сијању мржње добио који глас и хода по Њемачкој гдје приказује свој филм под називом ''Братунац геноцидна намјера''.

Нема те пресуде чак ни Хашког трибунала, која каже да је у Братунцу био геноцид, како тврди Салкић.

Али, има основа у Кривичном законику Републике Српске којим се овакве подметачине могу оквалификовати као кривично дјело, и позивам МУП Републике Српске да поступа по закону и у овом случају. Нико не може клеветати Републику Српску и сијати мржњу.

Да су се судови хронолошки и свеобухватно бавили злочинима, онда би процесуирали и злочине на Божић 1993. године у Кравици када су побијени цивили – жене, старци и старице.

Да су процесуирали злочине у Кравици, Бјеловцу, Факовићима, Јежештици онда би вјероватно имали пресуду о постојању геноцидне намјере али над српским становништвом. Породице 3.267 страдалих, мучки и звјерски убијених Срба, нажалост, и данас чекају правду. И њихове мајке и сестре плачу. И они су жртве које нас обавезују да их штитимо и тражимо правду. Никакви фалсфикати не могу сакрити нити умањити тај злочин без казне.